men je pa tale uničila večer
ko bi prej vedu, da bova oba imela uničen večer, bi se pa lahko kej dogovorila in ga polepšala
ko bi prej vedu, da bova oba imela uničen večer, bi se pa lahko kej dogovorila in ga polepšala
0
Avtor: dfghjklčćž
men je pa tale uničila večerko bi prej vedu, da bova oba imela uničen večer, bi se pa lahko kej dogovorila in ga polepšala
tale
https://pbs.twimg.com/media/Cmnct6TWIAAcKZT.jpg:large
0
Avtor: Micka
Avtor: dfghjukič
Micka, ti je dolgcajt, bi se spet kregala?Nope, idi se z Wikico kregat. Kaj sem ti jaz kriva, da v Reporterju nena vejo guglat.
Savdska Arabija je krščanstvo prepovedala pred 84 leti. Prepoved je aktualna še danes.
0
ki ni mogel na koncert s polnim rukzakom dinamita, ker ni imel vstopnice, se je raztrelil kar pred uhodom.
Policija še ni prepričana ali gre morda za teroristični napad.
Modra je mislil na koncertu z dinamitom dodajati samo takt k ritmu.
Policija še ni prepričana ali gre morda za teroristični napad.
Modra je mislil na koncertu z dinamitom dodajati samo takt k ritmu.
0
z enga drugega foruma
Zašto su izbeglice isprepadale Nemce
nedelja, 10. jul 2016, 07:30 -> 09:49
Izvor:
RTS, Basler Zeitung
Čak i najzahvalniji Sirijac, onaj koji je sa Merkelovom napravio "selfi", nastupio je pre nekoliko nedelja na televiziji i objasnio Nemcima da ga je Merkelova vrlo razočarala. A pri tome, kaže, on nije želeo mnogo, samo posao, sigurne prihode i stan.
Politikolog Basam Tibi je autor teških teorija koje se lako pamte. Pojmovi koje je kao globalni analitičar političkog islama kreirao - "Evro-islam", "Leitkultur" (vodeća kultura), "paralelna društva", "šaria-islam", njegova teorija "pola-Moderne", po kojoj islamska društva prihvataju institucionalnu, ali odbijaju kulturnu Modernu, odavno su se osamostalili od svog tvorca i danas imaju fiksno mesto podjednako u društvenim naukama i medijskom diskursu.
Tibi je rođen u Damasku 1944, u porodici koja se isticala bogatstvom, tradicijom i obrazovanjem, plava krv sunitskog islama. Sa osamnaest godina je poslat u Nemačku, gde je studirao političke nauke, sociologiju i filozofiju.
Basam Tibi (arhivska fotografija)
Basam Tibi (arhivska fotografija)
Sam priznaje u intervjuima da je to bio lagodan život bez obaveza, sve dok porodica nije osiromašila i prestala da šalje apanažu. Tibi se zaposlio u pošti, razvrstavao pisma i tek tada postao ozbiljan student, u godinama posle toga proslavljeni autor knjiga o političkom islamu, traženi univerzitetski profesor od Amerike, preko Nemačke do Bliskog i Dalekog istoka.
Bez dlake na jeziku, Tibi je na talasu "kulture dobrodošlice" i Merkeline izbegličke politike gurnut u drugi plan, izbegavan od nemačkih medija. Sada se vratio u punom sjaju: britak, otvoren, monumentalno razočaran, ali i dalje neprijateljski raspoložen prema svakoj političkoj korektnosti, Tibi ovih dana daje intervjue na pokretnoj traci, a nemački mediji se odjednom utrkuju da s njim razgovaraju, iako to znači da će dobiti detaljni opis o tome kako je integracija otišla vragu na ispit. Tibi komentariše kako ga je "kelnska novogodišnja noć izvukla iz konzerve".
U Americi je bio profesor na Harvardu, Jelu, Berkliju i Prinstonu, u Nemačkoj u Getingenu i Hamburgu. Izbor iz njegovog bogatog opusa: "Islamska migracija-propala integracija" (2002), "Novi totalitarizam. Džihad i zapadna bezbednost" (2004), "Islamski izazov. Religija i politika u Evropi 21 veka" (2008), "Evro-islam: Rešenje za konflikt civilizacija" (2009).
Za prevod je izabran Tibijev intervju iz Basler Zeitung-a, zato što deluje kao školski primer nemogućnosti komunikacije između dvoje ljudi različitog životnog i intelektualnog iskustva.
Intervju Benedikta Nefa sa Basamom Tibijem
Nedavno ste za "Bild" rekli "Nemci osciliraju kao klatno između dva ekstrema – neprijateljstva prema strancima i euforije prema strancima. Nemaju mere!" Da li to Nemci imaju sklonost ka ekstremizmu?
Već 54 godine živim među Nemcima i na osnovu tog iskustva verujem da imam pravo na dijagnozu. Nemcima fali uravnoteženi pogled na stvarnost. Šta god da pogledaš, ili su za nešto, ili su protiv, srednja mera za njih ne postoji. To nije samo moje mišljenje. Dvojica nemačko-jevrejskih filosofa su mnogo pre mene došla do istog zaključka. Helmut Plesner je pisao da Nemci uvek ispočetka "padaju pod čaroliju ekstremnih pogleda". Teodor Adorno je govorio o "patosu apsolutnog" kao specifično nemačkoj bolesti.
Kako je neuravnotežnost postala opšti nemački fenomen?
Đerđ Lukač je govorio o "posebnim crtama u istorijskom razvoju Nemačke". Kad su Engleska i Francuska pronašle put do nacije, Nemci su još bili kompletno posvađani i bez ikakve političke kulture. Način na koji je Nemačka ujedinjena 1871, nije bio normalan. Nemci vuku krizu identiteta još iz 19. veka.
Kakvu ulogu u tome ima Hitler?
Hitler nije bio nesrećan slučaj, on je bio programiran. Adorno je pisao: Da se Hitler pojavio u Engleskoj ili Francuskoj, tamo bi ga ismejali. U Nemačkoj su ga slavili. Hitler paradigmatično spada u jedan od nemačkih "posebnih puteva" koje spominjem.
Adolf Hitler
Adolf Hitler
I nemačku izbegličku politiku danas nazivate "posebnim putem". Možete li da objasnite šta pod time uopšte mislite?
Francuski predsednik kaže: Uzećemo 30.000 Sirijaca i onda je šlus. Nemačka kancelarka primi 1,5 miliona izbeglica, ali i dalje odbija da uvede gornju granicu. To ja zovem "posebnim putem" tipičnim za Nemce. U nedavnoj svađi na stranicama Velta kaže jedan umetnik jevrejskom novinaru Henriku Broderu, "mi smo Nemci, mi ne možemo da živimo u normalnosti". A Broder ga pita – a zašto pa ne možete? Na to će dotični umetnik – "Zato što smo ubijali Jevreje". Broder kaže: "Ja sam Jevrej i hoću da živim u normalnoj zemlji!" Da pronađe meru, sredinu, normalnost, bilo bi to tako važno za Nemačku. Ali elite iz sveta nauke, politike i medija su striktno protiv toga, oni bi se i dalje ljuljali sa klatnom, što dalje i više, dok sve ne pukne.
Ljuti ste na Nemačku, a istovremeno sažaljevate Nemce. Zašto?
Moja domovina je Getingen. Grad je primio nekoliko hiljada izbeglica i oni su danas ti koji vladaju gradskim trgovima i ulicama, galame i donose nemir. Kada mi to ide na nerve, ja im priđem i kažem, molim vas da isključite radio. Ili, molim vas da govorite tiše. Poenta je – ja se ne bojim da ih opomenem. Nemci se boje da im kažu, dajte to malo pristojnije, jer veruju da će odmah važiti za rasiste. Zato mi je žao Nemaca. Zbog tog refleksa straha i stida. Tako su prepadnuti, da se čak ni ne usuđuju da kažu šta misle.
Migranti na putu ka Evropi
Migranti na putu ka Evropi
Vi ste i sam Sirijac. Vaša druga domovina, Nemačka, uzima stotine hiljada vaših zemljaka. Zar ne mislite da bi Vas to trebalo da raduje?
Da objasnim. Dosta se vozim taksijem, zato što nemam auto. Najlepše kod vožnje taksijem su razgovori sa taksistima, a to su po pravilu nemački Turci ili nemački Iranci. Oni misle isto kao i ja. Svi mi kažu – došli smo bez ičega i uspeli ovde u ovoj zemlji da nađemo posao, slobodu i malo mira. Tih 1,5 miliona izbeglica unose nered u ovo društvo. Mi nemački stranci počinjemo da se bojimo za opstanak. Jer, ono što se podrazumeva pod sintagmom "opasni Nemac" je uvek ili nacista ili budala. To su dve strane iste medalje. Moj strah je da su "🤐" od danas, nacisti od sutra.
Zato što će im odjednom biti svega dosta?
Upravo tako.
Vi ste bili antisemita kad ste došli u Nemačku.
Ja sam rođen u Damasku i tamo sam živeo do osamnaeste godine. U školi i u medijima sam svaki dan slušao kako su Jevreji opasni intriganti i neprijatelji svih Arapa. Bila je to muzika moje rane mladosti. U Nemačku sam došao na studije kao mrzitelj Jevreja, ne zato što se zovem Basam Tibi, već zato što sam odrastao u okruženju antisemitske arapske kulture. Većina Sirijaca su antisemiti, to je deo socijalizacije.
Šta Vas je promenilo?
Imao sam sreću da studiram kod dvojice vanserijskih jevrejskih filosofa u Frankfurtu – Adorna i Horkhajmera. Adorno je promenio moj život, on me je izlečio od antisemitizma. Ako je Adorno Jevrejin rezonovao sam, onda Jevreji ne mogu biti loši. Posle sam bio prvi Sirijac koji je putovao u Izrael i javno rekao: ja priznajem jevrejski narod i njegovo pravo na državu Izrael. U Siriji sam važio za izdajicu.
Vi sasvim spontano razgovarate na ulici sa sirijskim i arapskim izbeglicama. Odakle to?
Da, i pri tome dobijam informacije koje Nemci ne dobijaju. Sirijci ne razgovaraju sa nemačkim vlastima tako neusiljeno kao sa mnom. Daću vam dva primera. Jedan Palestinac koji je živeo u Damasku, sad u Getingenu čeka na procesuiranje azilantskog statusa. Ali nemačke vlasti su zatrpane takvim zahtevima i njegov slučaj nikako da se pomeri. On mi kaže: "Za sve su to krivi Jevreji!". Ja ga pitam: "A kakve to veze imaju Jevreji sa propisima o dodeli azila?". On: "Zar nisi primetio, ovde u Getingenu ima Jevrejska ulica i tamo ti oni sede i vladaju gradom!" Pokušao sam da razgovor uvedem u racionalne vode, ali to nije imalo nikakvog smisla. Jedan drugi Sirijac, priznati azilant, ima četvoro dece, ne zna jednu reč nemačkog, tražio je od grada da mu dodeli auto, treba mu. Kad su odbili, jako se naljutio: "To su mi Jevreji smestili!" kaže mi.
Migranti čekaju na granici
Migranti čekaju na granici
I Vi mislite da su to reprezentativni primeri?
O, da, i te kako! Ti ljudi su socijalizovani u jednoj antisemitskoj kulturi.
Vama smeta "arapska kultura buke i galame". Kako reaguju Vaši zemljaci kada ih zbog toga javno opomenete?
Imam proverenu metodu u ophođenju s takvim ljudima. Odem među njih i kažem na arapskom: "Moje ime je Basam Tibi. Ja sam iz Damaska, musliman sam kao i vi, živim ovde i zahvalan sam zbog toga što sam tu. Vi se ponašate nepristojno. To je protiv sirijskih običaja". Ukratko, probam da ih postidim. A ako to ne funkcioniše, onda ubacim u drugu brzinu, pa im citiram sure iz Kurana i dokazujem kako to što rade nije islamski. Znam Kuran napamet, tu mi nema ravnog, sa surama ih uvek pobedim. Verujte mi, kad sa tim ljudima govorim arapski i upotrebljavam arapske argumente, imam nad njima više vlasti nego neki isprepadani nemački policajac.
Ali šta ćemo, običan Nemac ne zna arapski i ne dolazi iz Damaska. S druge strane želite da Nemci više učine na propagiranju svoje kulture. Kako te dve stvari dovesti na istu liniju?
Dugo sam živeo u Americi. Mladi muslimani u Bostonu, Njujorku ili Vašingtonu gaje mešavinu straha i respekta pred policijom. Njima je jasno da mogu u zatvor ako su drski prema policiji. Nemački policajci bi morali da strance, koji se s prezirom ponašaju prema organima reda, nauče poštovanju. To se, međutim, ne događa. Strah od optužbe rasizma je u Nemačkoj veći nego strah od sloma javnog reda i mira.
Mediji stalno ističu zahvalnost izbeglica za nemačko gostoprimstvo. Da li je to za Vas još jedan primer za odsustvo realnosti?
Živimo u globalizovanom svetu. Još pre nego što su krenuli u izbeglištvo, ljudi vide i pouzdano "znaju" da u Nemačkoj ima obilje velikih stanova i zgodnih plavuša, do kojih se dolazi kroz mehanizam države blagostanja. Upravo sam se vratio iz Kaira, tamo je dvosobni stan luksuz. Muškarac koji se ženi u Kairu, mora da dokaže mladinom ocu, da on ima dvosobni stan. Ovde u Getingenu znam šesnaestogodišnje Arape koji samo za sebe imaju dvosobni stan. A onaj ko sa 16 godina ima dvosobni stan, sa 18 hoće auto! Ali, gle ti problema, socijalna pomoć je dovoljna za stan, ali ne i za auto.
I tu je onda potencijal za razočaranje?
Tako je. Čak i najzahvalniji Sirijac, onaj koji je sa Merkelovom napravio "selfi", nastupio je pre nekoliko nedelja na televiziji i objasnio Nemcima da ga je Merkelova vrlo razočarala. A pri tome, kaže, on nije želeo mnogo, samo posao, sigurne prihode i stan. A ona mu je sve to uskratila! Mi ćemo tek doživeti velike socijalne konflikte.
Šta Vas čini tako sigurnim?
Prvo, zato što Nemačka ne može da ispuni tako visoka materijalna očekivanja. Drugo, zato što te izbeglice imaju sistem vrednosti koji nije kompatibilan sa modernim vremenom. Sirijci sa kojima ja razgovaram kažu: "Nemci su ljudi bez časti, zato što njihove žene imaju seks sa svakim. S mojom ženom, mojom kćeri, mojom rođakom, ne može svako da ima seks. One su moja čast."
Šta to znači u ophođenju prema nemačkim ženama?
Videli ste u novogodišnjoj noći u Kelnu šta to znači! Stotine mladih muslimana tretiralo je žene kao slobodnu lovinu. Naravno, oni znaju da je takvo ponašanje zakonom zabranjeno. Oni znaju da se to ne sme. Ali svejedno misle: Nemačke žene su ionako kurve, s njima se to može. Uz to dolazi i realistična predstava, da njihovo ponašanje neće imati konsekvence. Da ih nemački policajci neće rado pozivati na red, ako ne žele da ih šira zajednica optuži za rasizam. To je zastrašujući signal slabosti. Mnoge pridošlice gledaju na Nemce kao na slabiće, uopšte ih ne shvataju ozbiljno.
Znači, suočavamo se s reakcijom gubitnika. Oni koji od Merkelova nisu dobili auto, dobar stan i blondinku, ti se svete nemačkom muškarcu, tako što siluju njegovu ženu?
Silovanje žena je sredstvo vođenja rata u Siriji. Sve strane u sukobu to rade. Izbeglice koje ovde stižu, kao prvo, dolaze iz takve kulture, kao drugo, nisu svi žrtve. Kad takvi muškarci ne dobiju ono što očekuju, postaju ljuti i besni. U kulturi iz koje ja dolazim, najnormalnija reakcija je da ponižavaš one koji su te naljutili. A uobičajen orijentalni način da poniziš jednog muškarca je taj da mu poniziš ženu, kroz silovanje. Moja pretpostavka je da su ti mladi muslimanski muškarci u Kelnu želeli da ponize žene, ali dublji motiv je bio poniženje nemačkog muškarca. Žena je za njih ionako samo instrument.
Kažete da je Keln bio samo početak. Zašto ste tako negativni?
Zato što na strani nemačke države ne vidim nikakav integracioni koncept, samo haos.
Shvatio sam. Patrijarhalni muškarci iz kultura neprijateljskih prema ženi su otporni na integraciju. Šta da onda ova država napravi s njima?
Oni koji su tu, moraju biti prevaspitani. I Nemci su 1945. mahom bili nacisti. Hitler je vladao uz podršku većine građana. Nemci su od strane Zapada prevaspitani u demokrate. Ja sad zahtevam nešto slično za migrante iz islamskog sveta: Prevaspitanje iz patrijarhalne kulture ka demokratiji.
Pa Nemačka upravo to radi!
Interesantno, nisam to primetio... Nemci misle, sve se može regulisati zakonom, to je deo njihovog autoritarnog identiteta. Vraćam se na početak, na fenomen "posebnog nemačkog puta". Prenošenje vrednosti, preuzimanje vrednosti – to je društveni zadatak, a ne pravosudni!
Zašto Nemci imaju takve probleme da posreduju svoj sistem društvenih vrednosti?
Dođe mi da Vas zagrlim zbog tog pitanja! U Americi još nisam upoznao nijednog muslimanskog imigranta koji nije rekao: "I am American!" Svi moji turski prijatelji u Americi to deklamuju. Jednom sam u nekoj vojnoj bazi u Americi držao predavanje o islamu za američke oficire i video kako ljudi koji su rođeni u Sudanu, Turskoj ili Siriji plačući stoje ispod američke zastave i pevaju himnu. Ja lično sam ovde u Nemačkoj u pedeset godina doživeo samo zatvorena vrata. Nedavno mi je jedan TV moderator dobacio u emisiji: "Da li se vi to stidite što ste Sirijac?" Odgovorio sam: "Ne, ne stidim se što sam Sirijac, ali sam mislio da sam posle pedeset godina ovde postao Nemac."
Ali vi jeste Nemac!
Ja sam nemački državljanin, ali ne Nemac. Ja za Nemce važim kao Sirijac s nemačkim pasošem. I dugo mi nije bilo pravo, a onda sam jednog trenutka rekao, OK, prilagodiću se i biti Sirijac.
Basam Tibi
Basam Tibi
Došli ste u ovu zemlju kao Sirijac i antisemita. U međuvremenu ste ostvarili neverovatno uspešnu univerzitetsku karijeru u ovoj zemlji. Vaš primer budi nadu da će integracija uspeti.
Ali to nije tačno! Ja sam sa 28 godina postao profesor u Getingenu, ali to je istovremeno bio i kraj moje univerzitetske karijere u Nemačkoj. Ono što vi zovete neverovatno uspešnom univerzitetskom karijerom ja sam ostvario u Americi. U Nemačkoj sam gurnut na margine, izolovan, gledan s visoka, ponekad bio objekt mobinga! Kulturu dobrodošlice nikada nisam doživeo! Jedini razlog da sam ipak ostao u Nemačkoj je moja porodica. Oni nisu hteli u Ameriku, i tako sam ostao stalno na putu. Ja nikad ne kažem "idem u Nemačku" već "idem kod Ule" (Tibijeva supruga više od 40 godina, prim. V. K.).
Zašto ste onda uzeli nemački pasoš?
Zato što sam želeo da budem Nemac. Hteo sam da budem prihvaćen kao Nemac. Mislio sam da ću biti Nemac. Još 1971. sam zatražio državljanstvo. Pet godina je trajalo, u tom periodu sam doktorirao i napisao jednu habilitaciju (habilitacija je početak profesorske karijere na nemačkim i austrijskim univerzitetima, prim. V. K.) Ali kad su me konačno pozvali da mi daju dokumenta, morao sam da polažem test iz nemačkog. Jedan policajac mi je diktirao tekst iz Bilda, da bi proverio jesam li pismen! Mene sad stvarno zanima kako to Nemci misle da će integrisati 1,5 miliona muslimana, ako nisu mogli da integrišu mene, autora trideset knjiga na nemačkom jeziku?
Da li su muslimani posebno teški za integraciju?
Budimo iskreni, jedan hindu ili budist se lakše integriše. Ta pesmica, kako loša integracija muslimana nema veze sa islamom, to je obična budalaština. Islam sprečava integraciju muslimana i to će činiti dokle god nije reformisan.
Na delu je dakle najgori mogući scenarij: Ljudi koji se teško integrišu dolaze u društvo koje nije sposobno da integriše?
Upravo tako! Imao sam dve dobre ideje u životu i od toga kreirao dva pojma u širokoj upotrebi: "Evro-islam" i "vodeća kultura" (Leitkultur, kultura nemačkog jezika). Danas priznajem – Nemačka je nesposobna da proizvede kućni red za miroljubivi suživot. Sa svoje strane, muslimani u Nemačkoj odbijaju da se priklone evropskom islamu, njihova duhovna kuća ostaje negde drugde. U međuvremenu sam kapitulirao i posmatram obe ideje kao utopijske.
Zar nemačka kultura dobrodošlice ne stvara podlogu za novi odnos prema migrantima?
U januaru ove godine Cajt je pisao: "Da li smo mi ludi, ili drugi?" U članku je opisana direktna linija koja od euforije prijema vodi ka Aušvicu. Nisu Nemci išli na minhensku železničku stanicu zato što vole izbeglice, već zato što pokušavaju da kompenzuju osećaj krivice zbog Holokausta. Nemojte mi to krstiti "dobrom osnovom za budućnost"! Istoričar August Vinkler naziva to "kulturom samozaljubljenosti".
Ali to je teška optužba! Vi i Vinkler uzimate sebi za pravo da poznajete motive ljudi koji su otišli da pomažu nesretnim ljudima!
I opet vam ponavljam – ja se upravo takvih Nemaca bojim.
Prevela i priredila Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča
Zašto su izbeglice isprepadale Nemce
nedelja, 10. jul 2016, 07:30 -> 09:49
Izvor:
RTS, Basler Zeitung
Čak i najzahvalniji Sirijac, onaj koji je sa Merkelovom napravio "selfi", nastupio je pre nekoliko nedelja na televiziji i objasnio Nemcima da ga je Merkelova vrlo razočarala. A pri tome, kaže, on nije želeo mnogo, samo posao, sigurne prihode i stan.
Politikolog Basam Tibi je autor teških teorija koje se lako pamte. Pojmovi koje je kao globalni analitičar političkog islama kreirao - "Evro-islam", "Leitkultur" (vodeća kultura), "paralelna društva", "šaria-islam", njegova teorija "pola-Moderne", po kojoj islamska društva prihvataju institucionalnu, ali odbijaju kulturnu Modernu, odavno su se osamostalili od svog tvorca i danas imaju fiksno mesto podjednako u društvenim naukama i medijskom diskursu.
Tibi je rođen u Damasku 1944, u porodici koja se isticala bogatstvom, tradicijom i obrazovanjem, plava krv sunitskog islama. Sa osamnaest godina je poslat u Nemačku, gde je studirao političke nauke, sociologiju i filozofiju.
Basam Tibi (arhivska fotografija)
Basam Tibi (arhivska fotografija)
Sam priznaje u intervjuima da je to bio lagodan život bez obaveza, sve dok porodica nije osiromašila i prestala da šalje apanažu. Tibi se zaposlio u pošti, razvrstavao pisma i tek tada postao ozbiljan student, u godinama posle toga proslavljeni autor knjiga o političkom islamu, traženi univerzitetski profesor od Amerike, preko Nemačke do Bliskog i Dalekog istoka.
Bez dlake na jeziku, Tibi je na talasu "kulture dobrodošlice" i Merkeline izbegličke politike gurnut u drugi plan, izbegavan od nemačkih medija. Sada se vratio u punom sjaju: britak, otvoren, monumentalno razočaran, ali i dalje neprijateljski raspoložen prema svakoj političkoj korektnosti, Tibi ovih dana daje intervjue na pokretnoj traci, a nemački mediji se odjednom utrkuju da s njim razgovaraju, iako to znači da će dobiti detaljni opis o tome kako je integracija otišla vragu na ispit. Tibi komentariše kako ga je "kelnska novogodišnja noć izvukla iz konzerve".
U Americi je bio profesor na Harvardu, Jelu, Berkliju i Prinstonu, u Nemačkoj u Getingenu i Hamburgu. Izbor iz njegovog bogatog opusa: "Islamska migracija-propala integracija" (2002), "Novi totalitarizam. Džihad i zapadna bezbednost" (2004), "Islamski izazov. Religija i politika u Evropi 21 veka" (2008), "Evro-islam: Rešenje za konflikt civilizacija" (2009).
Za prevod je izabran Tibijev intervju iz Basler Zeitung-a, zato što deluje kao školski primer nemogućnosti komunikacije između dvoje ljudi različitog životnog i intelektualnog iskustva.
Intervju Benedikta Nefa sa Basamom Tibijem
Nedavno ste za "Bild" rekli "Nemci osciliraju kao klatno između dva ekstrema – neprijateljstva prema strancima i euforije prema strancima. Nemaju mere!" Da li to Nemci imaju sklonost ka ekstremizmu?
Već 54 godine živim među Nemcima i na osnovu tog iskustva verujem da imam pravo na dijagnozu. Nemcima fali uravnoteženi pogled na stvarnost. Šta god da pogledaš, ili su za nešto, ili su protiv, srednja mera za njih ne postoji. To nije samo moje mišljenje. Dvojica nemačko-jevrejskih filosofa su mnogo pre mene došla do istog zaključka. Helmut Plesner je pisao da Nemci uvek ispočetka "padaju pod čaroliju ekstremnih pogleda". Teodor Adorno je govorio o "patosu apsolutnog" kao specifično nemačkoj bolesti.
Kako je neuravnotežnost postala opšti nemački fenomen?
Đerđ Lukač je govorio o "posebnim crtama u istorijskom razvoju Nemačke". Kad su Engleska i Francuska pronašle put do nacije, Nemci su još bili kompletno posvađani i bez ikakve političke kulture. Način na koji je Nemačka ujedinjena 1871, nije bio normalan. Nemci vuku krizu identiteta još iz 19. veka.
Kakvu ulogu u tome ima Hitler?
Hitler nije bio nesrećan slučaj, on je bio programiran. Adorno je pisao: Da se Hitler pojavio u Engleskoj ili Francuskoj, tamo bi ga ismejali. U Nemačkoj su ga slavili. Hitler paradigmatično spada u jedan od nemačkih "posebnih puteva" koje spominjem.
Adolf Hitler
Adolf Hitler
I nemačku izbegličku politiku danas nazivate "posebnim putem". Možete li da objasnite šta pod time uopšte mislite?
Francuski predsednik kaže: Uzećemo 30.000 Sirijaca i onda je šlus. Nemačka kancelarka primi 1,5 miliona izbeglica, ali i dalje odbija da uvede gornju granicu. To ja zovem "posebnim putem" tipičnim za Nemce. U nedavnoj svađi na stranicama Velta kaže jedan umetnik jevrejskom novinaru Henriku Broderu, "mi smo Nemci, mi ne možemo da živimo u normalnosti". A Broder ga pita – a zašto pa ne možete? Na to će dotični umetnik – "Zato što smo ubijali Jevreje". Broder kaže: "Ja sam Jevrej i hoću da živim u normalnoj zemlji!" Da pronađe meru, sredinu, normalnost, bilo bi to tako važno za Nemačku. Ali elite iz sveta nauke, politike i medija su striktno protiv toga, oni bi se i dalje ljuljali sa klatnom, što dalje i više, dok sve ne pukne.
Ljuti ste na Nemačku, a istovremeno sažaljevate Nemce. Zašto?
Moja domovina je Getingen. Grad je primio nekoliko hiljada izbeglica i oni su danas ti koji vladaju gradskim trgovima i ulicama, galame i donose nemir. Kada mi to ide na nerve, ja im priđem i kažem, molim vas da isključite radio. Ili, molim vas da govorite tiše. Poenta je – ja se ne bojim da ih opomenem. Nemci se boje da im kažu, dajte to malo pristojnije, jer veruju da će odmah važiti za rasiste. Zato mi je žao Nemaca. Zbog tog refleksa straha i stida. Tako su prepadnuti, da se čak ni ne usuđuju da kažu šta misle.
Migranti na putu ka Evropi
Migranti na putu ka Evropi
Vi ste i sam Sirijac. Vaša druga domovina, Nemačka, uzima stotine hiljada vaših zemljaka. Zar ne mislite da bi Vas to trebalo da raduje?
Da objasnim. Dosta se vozim taksijem, zato što nemam auto. Najlepše kod vožnje taksijem su razgovori sa taksistima, a to su po pravilu nemački Turci ili nemački Iranci. Oni misle isto kao i ja. Svi mi kažu – došli smo bez ičega i uspeli ovde u ovoj zemlji da nađemo posao, slobodu i malo mira. Tih 1,5 miliona izbeglica unose nered u ovo društvo. Mi nemački stranci počinjemo da se bojimo za opstanak. Jer, ono što se podrazumeva pod sintagmom "opasni Nemac" je uvek ili nacista ili budala. To su dve strane iste medalje. Moj strah je da su "🤐" od danas, nacisti od sutra.
Zato što će im odjednom biti svega dosta?
Upravo tako.
Vi ste bili antisemita kad ste došli u Nemačku.
Ja sam rođen u Damasku i tamo sam živeo do osamnaeste godine. U školi i u medijima sam svaki dan slušao kako su Jevreji opasni intriganti i neprijatelji svih Arapa. Bila je to muzika moje rane mladosti. U Nemačku sam došao na studije kao mrzitelj Jevreja, ne zato što se zovem Basam Tibi, već zato što sam odrastao u okruženju antisemitske arapske kulture. Većina Sirijaca su antisemiti, to je deo socijalizacije.
Šta Vas je promenilo?
Imao sam sreću da studiram kod dvojice vanserijskih jevrejskih filosofa u Frankfurtu – Adorna i Horkhajmera. Adorno je promenio moj život, on me je izlečio od antisemitizma. Ako je Adorno Jevrejin rezonovao sam, onda Jevreji ne mogu biti loši. Posle sam bio prvi Sirijac koji je putovao u Izrael i javno rekao: ja priznajem jevrejski narod i njegovo pravo na državu Izrael. U Siriji sam važio za izdajicu.
Vi sasvim spontano razgovarate na ulici sa sirijskim i arapskim izbeglicama. Odakle to?
Da, i pri tome dobijam informacije koje Nemci ne dobijaju. Sirijci ne razgovaraju sa nemačkim vlastima tako neusiljeno kao sa mnom. Daću vam dva primera. Jedan Palestinac koji je živeo u Damasku, sad u Getingenu čeka na procesuiranje azilantskog statusa. Ali nemačke vlasti su zatrpane takvim zahtevima i njegov slučaj nikako da se pomeri. On mi kaže: "Za sve su to krivi Jevreji!". Ja ga pitam: "A kakve to veze imaju Jevreji sa propisima o dodeli azila?". On: "Zar nisi primetio, ovde u Getingenu ima Jevrejska ulica i tamo ti oni sede i vladaju gradom!" Pokušao sam da razgovor uvedem u racionalne vode, ali to nije imalo nikakvog smisla. Jedan drugi Sirijac, priznati azilant, ima četvoro dece, ne zna jednu reč nemačkog, tražio je od grada da mu dodeli auto, treba mu. Kad su odbili, jako se naljutio: "To su mi Jevreji smestili!" kaže mi.
Migranti čekaju na granici
Migranti čekaju na granici
I Vi mislite da su to reprezentativni primeri?
O, da, i te kako! Ti ljudi su socijalizovani u jednoj antisemitskoj kulturi.
Vama smeta "arapska kultura buke i galame". Kako reaguju Vaši zemljaci kada ih zbog toga javno opomenete?
Imam proverenu metodu u ophođenju s takvim ljudima. Odem među njih i kažem na arapskom: "Moje ime je Basam Tibi. Ja sam iz Damaska, musliman sam kao i vi, živim ovde i zahvalan sam zbog toga što sam tu. Vi se ponašate nepristojno. To je protiv sirijskih običaja". Ukratko, probam da ih postidim. A ako to ne funkcioniše, onda ubacim u drugu brzinu, pa im citiram sure iz Kurana i dokazujem kako to što rade nije islamski. Znam Kuran napamet, tu mi nema ravnog, sa surama ih uvek pobedim. Verujte mi, kad sa tim ljudima govorim arapski i upotrebljavam arapske argumente, imam nad njima više vlasti nego neki isprepadani nemački policajac.
Ali šta ćemo, običan Nemac ne zna arapski i ne dolazi iz Damaska. S druge strane želite da Nemci više učine na propagiranju svoje kulture. Kako te dve stvari dovesti na istu liniju?
Dugo sam živeo u Americi. Mladi muslimani u Bostonu, Njujorku ili Vašingtonu gaje mešavinu straha i respekta pred policijom. Njima je jasno da mogu u zatvor ako su drski prema policiji. Nemački policajci bi morali da strance, koji se s prezirom ponašaju prema organima reda, nauče poštovanju. To se, međutim, ne događa. Strah od optužbe rasizma je u Nemačkoj veći nego strah od sloma javnog reda i mira.
Mediji stalno ističu zahvalnost izbeglica za nemačko gostoprimstvo. Da li je to za Vas još jedan primer za odsustvo realnosti?
Živimo u globalizovanom svetu. Još pre nego što su krenuli u izbeglištvo, ljudi vide i pouzdano "znaju" da u Nemačkoj ima obilje velikih stanova i zgodnih plavuša, do kojih se dolazi kroz mehanizam države blagostanja. Upravo sam se vratio iz Kaira, tamo je dvosobni stan luksuz. Muškarac koji se ženi u Kairu, mora da dokaže mladinom ocu, da on ima dvosobni stan. Ovde u Getingenu znam šesnaestogodišnje Arape koji samo za sebe imaju dvosobni stan. A onaj ko sa 16 godina ima dvosobni stan, sa 18 hoće auto! Ali, gle ti problema, socijalna pomoć je dovoljna za stan, ali ne i za auto.
I tu je onda potencijal za razočaranje?
Tako je. Čak i najzahvalniji Sirijac, onaj koji je sa Merkelovom napravio "selfi", nastupio je pre nekoliko nedelja na televiziji i objasnio Nemcima da ga je Merkelova vrlo razočarala. A pri tome, kaže, on nije želeo mnogo, samo posao, sigurne prihode i stan. A ona mu je sve to uskratila! Mi ćemo tek doživeti velike socijalne konflikte.
Šta Vas čini tako sigurnim?
Prvo, zato što Nemačka ne može da ispuni tako visoka materijalna očekivanja. Drugo, zato što te izbeglice imaju sistem vrednosti koji nije kompatibilan sa modernim vremenom. Sirijci sa kojima ja razgovaram kažu: "Nemci su ljudi bez časti, zato što njihove žene imaju seks sa svakim. S mojom ženom, mojom kćeri, mojom rođakom, ne može svako da ima seks. One su moja čast."
Šta to znači u ophođenju prema nemačkim ženama?
Videli ste u novogodišnjoj noći u Kelnu šta to znači! Stotine mladih muslimana tretiralo je žene kao slobodnu lovinu. Naravno, oni znaju da je takvo ponašanje zakonom zabranjeno. Oni znaju da se to ne sme. Ali svejedno misle: Nemačke žene su ionako kurve, s njima se to može. Uz to dolazi i realistična predstava, da njihovo ponašanje neće imati konsekvence. Da ih nemački policajci neće rado pozivati na red, ako ne žele da ih šira zajednica optuži za rasizam. To je zastrašujući signal slabosti. Mnoge pridošlice gledaju na Nemce kao na slabiće, uopšte ih ne shvataju ozbiljno.
Znači, suočavamo se s reakcijom gubitnika. Oni koji od Merkelova nisu dobili auto, dobar stan i blondinku, ti se svete nemačkom muškarcu, tako što siluju njegovu ženu?
Silovanje žena je sredstvo vođenja rata u Siriji. Sve strane u sukobu to rade. Izbeglice koje ovde stižu, kao prvo, dolaze iz takve kulture, kao drugo, nisu svi žrtve. Kad takvi muškarci ne dobiju ono što očekuju, postaju ljuti i besni. U kulturi iz koje ja dolazim, najnormalnija reakcija je da ponižavaš one koji su te naljutili. A uobičajen orijentalni način da poniziš jednog muškarca je taj da mu poniziš ženu, kroz silovanje. Moja pretpostavka je da su ti mladi muslimanski muškarci u Kelnu želeli da ponize žene, ali dublji motiv je bio poniženje nemačkog muškarca. Žena je za njih ionako samo instrument.
Kažete da je Keln bio samo početak. Zašto ste tako negativni?
Zato što na strani nemačke države ne vidim nikakav integracioni koncept, samo haos.
Shvatio sam. Patrijarhalni muškarci iz kultura neprijateljskih prema ženi su otporni na integraciju. Šta da onda ova država napravi s njima?
Oni koji su tu, moraju biti prevaspitani. I Nemci su 1945. mahom bili nacisti. Hitler je vladao uz podršku većine građana. Nemci su od strane Zapada prevaspitani u demokrate. Ja sad zahtevam nešto slično za migrante iz islamskog sveta: Prevaspitanje iz patrijarhalne kulture ka demokratiji.
Pa Nemačka upravo to radi!
Interesantno, nisam to primetio... Nemci misle, sve se može regulisati zakonom, to je deo njihovog autoritarnog identiteta. Vraćam se na početak, na fenomen "posebnog nemačkog puta". Prenošenje vrednosti, preuzimanje vrednosti – to je društveni zadatak, a ne pravosudni!
Zašto Nemci imaju takve probleme da posreduju svoj sistem društvenih vrednosti?
Dođe mi da Vas zagrlim zbog tog pitanja! U Americi još nisam upoznao nijednog muslimanskog imigranta koji nije rekao: "I am American!" Svi moji turski prijatelji u Americi to deklamuju. Jednom sam u nekoj vojnoj bazi u Americi držao predavanje o islamu za američke oficire i video kako ljudi koji su rođeni u Sudanu, Turskoj ili Siriji plačući stoje ispod američke zastave i pevaju himnu. Ja lično sam ovde u Nemačkoj u pedeset godina doživeo samo zatvorena vrata. Nedavno mi je jedan TV moderator dobacio u emisiji: "Da li se vi to stidite što ste Sirijac?" Odgovorio sam: "Ne, ne stidim se što sam Sirijac, ali sam mislio da sam posle pedeset godina ovde postao Nemac."
Ali vi jeste Nemac!
Ja sam nemački državljanin, ali ne Nemac. Ja za Nemce važim kao Sirijac s nemačkim pasošem. I dugo mi nije bilo pravo, a onda sam jednog trenutka rekao, OK, prilagodiću se i biti Sirijac.
Basam Tibi
Basam Tibi
Došli ste u ovu zemlju kao Sirijac i antisemita. U međuvremenu ste ostvarili neverovatno uspešnu univerzitetsku karijeru u ovoj zemlji. Vaš primer budi nadu da će integracija uspeti.
Ali to nije tačno! Ja sam sa 28 godina postao profesor u Getingenu, ali to je istovremeno bio i kraj moje univerzitetske karijere u Nemačkoj. Ono što vi zovete neverovatno uspešnom univerzitetskom karijerom ja sam ostvario u Americi. U Nemačkoj sam gurnut na margine, izolovan, gledan s visoka, ponekad bio objekt mobinga! Kulturu dobrodošlice nikada nisam doživeo! Jedini razlog da sam ipak ostao u Nemačkoj je moja porodica. Oni nisu hteli u Ameriku, i tako sam ostao stalno na putu. Ja nikad ne kažem "idem u Nemačku" već "idem kod Ule" (Tibijeva supruga više od 40 godina, prim. V. K.).
Zašto ste onda uzeli nemački pasoš?
Zato što sam želeo da budem Nemac. Hteo sam da budem prihvaćen kao Nemac. Mislio sam da ću biti Nemac. Još 1971. sam zatražio državljanstvo. Pet godina je trajalo, u tom periodu sam doktorirao i napisao jednu habilitaciju (habilitacija je početak profesorske karijere na nemačkim i austrijskim univerzitetima, prim. V. K.) Ali kad su me konačno pozvali da mi daju dokumenta, morao sam da polažem test iz nemačkog. Jedan policajac mi je diktirao tekst iz Bilda, da bi proverio jesam li pismen! Mene sad stvarno zanima kako to Nemci misle da će integrisati 1,5 miliona muslimana, ako nisu mogli da integrišu mene, autora trideset knjiga na nemačkom jeziku?
Da li su muslimani posebno teški za integraciju?
Budimo iskreni, jedan hindu ili budist se lakše integriše. Ta pesmica, kako loša integracija muslimana nema veze sa islamom, to je obična budalaština. Islam sprečava integraciju muslimana i to će činiti dokle god nije reformisan.
Na delu je dakle najgori mogući scenarij: Ljudi koji se teško integrišu dolaze u društvo koje nije sposobno da integriše?
Upravo tako! Imao sam dve dobre ideje u životu i od toga kreirao dva pojma u širokoj upotrebi: "Evro-islam" i "vodeća kultura" (Leitkultur, kultura nemačkog jezika). Danas priznajem – Nemačka je nesposobna da proizvede kućni red za miroljubivi suživot. Sa svoje strane, muslimani u Nemačkoj odbijaju da se priklone evropskom islamu, njihova duhovna kuća ostaje negde drugde. U međuvremenu sam kapitulirao i posmatram obe ideje kao utopijske.
Zar nemačka kultura dobrodošlice ne stvara podlogu za novi odnos prema migrantima?
U januaru ove godine Cajt je pisao: "Da li smo mi ludi, ili drugi?" U članku je opisana direktna linija koja od euforije prijema vodi ka Aušvicu. Nisu Nemci išli na minhensku železničku stanicu zato što vole izbeglice, već zato što pokušavaju da kompenzuju osećaj krivice zbog Holokausta. Nemojte mi to krstiti "dobrom osnovom za budućnost"! Istoričar August Vinkler naziva to "kulturom samozaljubljenosti".
Ali to je teška optužba! Vi i Vinkler uzimate sebi za pravo da poznajete motive ljudi koji su otišli da pomažu nesretnim ljudima!
I opet vam ponavljam – ja se upravo takvih Nemaca bojim.
Prevela i priredila Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča
0
premore med napadi astronavtov štejemo le še v urah.....kje so dobri stari časi ko smo šteli v dnevih
http://m.24ur.com/novice/svet/slisijo-se-streli-v-francoski-cerkvi-napadalca-za-talce-vzela-duhovnika-nuni-in-vernike.html http://m.24ur.com/novice/svet/slisijo-se-streli-v-francoski-cerkvi-napadalca-za-talce-vzela-duhovnika-nuni-in-vernike.html
jebovasalah multikulturaši butasti zabiti
http://m.24ur.com/novice/svet/slisijo-se-streli-v-francoski-cerkvi-napadalca-za-talce-vzela-duhovnika-nuni-in-vernike.html http://m.24ur.com/novice/svet/slisijo-se-streli-v-francoski-cerkvi-napadalca-za-talce-vzela-duhovnika-nuni-in-vernike.html
jebovasalah multikulturaši butasti zabiti
0
wiiiiiiiiihiiiihiiii a se gremo o islamu pogovarjat, gremo se o Turčiji pogovarjat
če želitee kaj zvedet, me kar podrezajte
wwwiiiiiiiihhhiiiihhiiiii cepetam in stiskam vlažna bedra kot najstnica iiiiiiiiiiiiihhiiihiiiii
http://nova24tv.si/svet/amnesty-international-10-tisoc-prijetih-turkov-mucijo-tepejo-in-posiljujejo/ http://nova24tv.si/svet/amnesty-international-10-tisoc-prijetih-turkov-mucijo-tepejo-in-posiljujejo/
če želitee kaj zvedet, me kar podrezajte
wwwiiiiiiiihhhiiiihhiiiii cepetam in stiskam vlažna bedra kot najstnica iiiiiiiiiiiiihhiiihiiiii
http://nova24tv.si/svet/amnesty-international-10-tisoc-prijetih-turkov-mucijo-tepejo-in-posiljujejo/ http://nova24tv.si/svet/amnesty-international-10-tisoc-prijetih-turkov-mucijo-tepejo-in-posiljujejo/
0
Je Kajnovemu rodu potekla tisočletna kazen? Se je Abelov rod preobjedel daru, s katerim bi moral odgovorno gospodariti? Je čas za zamenjavo ali za srečanje? Za rokovanje ali za boj? Za objem? Puntejevo kolo ni stara guma, Puntejevo kolo je kolo Zgodovine. Kako krhke so steklene stolpnice pred njo!
Tone Škarja
http://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gorje-mu-kdor-vznemirja-korenine-ljudstev.html Gorje mu, kdor vznemirja korenine ljudstva. Tone Škarja
Tone Škarja
http://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gorje-mu-kdor-vznemirja-korenine-ljudstev.html Gorje mu, kdor vznemirja korenine ljudstva. Tone Škarja
0
Avtor: Mojcej intermetzo
Je Kajnovemu rodu potekla tisočletna kazen? Se je Abelov rod preobjedel daru, s katerim bi moral odgovorno gospodariti? Je čas za zamenjavo ali za srečanje? Za rokovanje ali za boj? Za objem? Puntejevo kolo ni stara guma, Puntejevo kolo je kolo Zgodovine. Kako krhke so steklene stolpnice pred njo!Tone Škarja
http://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gorje-mu-kdor-vznemirja-korenine-ljudstev.html Gorje mu, kdor vznemirja korenine ljudstva. Tone Škarja
Dobro branje. Hvala NB.
0
Avtor: Mojcej intermetzo
Je Kajnovemu rodu potekla tisočletna kazen? Se je Abelov rod preobjedel daru, s katerim bi moral odgovorno gospodariti? Je čas za zamenjavo ali za srečanje? Za rokovanje ali za boj? Za objem? Puntejevo kolo ni stara guma, Puntejevo kolo je kolo Zgodovine. Kako krhke so steklene stolpnice pred njo!Tone Škarja
http://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gorje-mu-kdor-vznemirja-korenine-ljudstev.html Gorje mu, kdor vznemirja korenine ljudstva. Tone Škarja
Kaj je hotel povedati??? Meni ni nič jasno. Kot da je nametal nekaj naključnih zgodb, da je nabral zadosti bsed. Ni nobene skupne niti, ki bi se vlekla skozi članek, nima skupnega sporočila. Škoda, ker ima prijeten stil pisanja, to je pa tudi vse.
In Abelov rod? Kaj je to? Abelovega rodu ni!
0
Avtor: naj kdo pove
Avtor: Mojcej intermetzo
Je Kajnovemu rodu potekla tisočletna kazen? Se je Abelov rod preobjedel daru, s katerim bi moral odgovorno gospodariti? Je čas za zamenjavo ali za srečanje? Za rokovanje ali za boj? Za objem? Puntejevo kolo ni stara guma, Puntejevo kolo je kolo Zgodovine. Kako krhke so steklene stolpnice pred njo!Tone Škarja
http://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gorje-mu-kdor-vznemirja-korenine-ljudstev.html Gorje mu, kdor vznemirja korenine ljudstva. Tone Škarja
Kaj je hotel povedati??? Meni ni nič jasno. Kot da je nametal nekaj naključnih zgodb, da je nabral zadosti bsed. Ni nobene skupne niti, ki bi se vlekla skozi članek, nima skupnega sporočila. Škoda, ker ima prijeten stil pisanja, to je pa tudi vse.
In Abelov rod? Kaj je to? Abelovega rodu ni!
Na prvi pogled naključne zgodbe tkejo usodo večine človeštva, tistega revnega človeka, ki se rodi v revščini in reven umre, vmes pa celo življenje gara za tiste, ki ima(m)o več.
Abelov rod je pa usoda človeštva, ki se pobija med sabo. Poznaš svetopisemsko zgodbo o Kajnu in Abelu, o dveh bratih, v kateri Kajn ubije Abela?
Abel (ebrejsko הֶבֶל / הָבֶל, standardno hebrejsko Hével / Hável, tiberijsko hebrejsko Héḇel / Hāḇel; arabsko هابيل Hābīl) je biblijska oseba; drugi sin bibličnih oseb Adama in Eve.
Z bratom Kajnom sta darovala Bogu, a ker je ta sprejel Abelovo daritev, ga je Kajn ubil. V Novi zavezi opisan kot 1. mučenec za pravičnost. Abel simbolizira žrtev, ki živi le zato, da bo žrtvovana. Spopad med Abelom in Kajnom se v krščanskem svetu razlaga kot začetek boja človek proti človeku.
(vir: Wikipedia)
http://blog.ognjisce.si/blaz/2009/06/06/kajn-in-abel-prvi-in-drugi-otrok http://blog.ognjisce.si/blaz/2009/06/06/kajn-in-abel-prvi-in-drugi-otrok
0
vedela sem, da boš razumela pisanje.
veseli me tudi razmišljanje "naj mi kdo pove". Zelo lepo, človek je začel misliti.
Predlagam, da članek trikrat prebereš. in boš našel svileno tanko nitko ni nas vse povezuje v članku. Ja, mojster besede je.
veseli me tudi razmišljanje "naj mi kdo pove". Zelo lepo, človek je začel misliti.
Predlagam, da članek trikrat prebereš. in boš našel svileno tanko nitko ni nas vse povezuje v članku. Ja, mojster besede je.
0
Večkrat berem članek, več protislovij vidim.
1. Že naslov sam nasprotuje vsebini članka. Vsi hitijo drugam, gledat zeleno travo na drugi strani plota, a če prebereš naslov, oni sami uničujejo vse, ker ne vztrajajo doma. Ni pomembno, ali se strinjam ali ne, ampak naslov in vsebina sta v popolnem protislovju. V enem kasnejšem odstavku piše, da bi človek moral ostati svoboden. Torej, naj se odloči, ali naj bo svoboden, ali mora ostati doma. Zagovarjati eno in drugo hkrati ne gre. Ves čas to dvoje meša.
2. Odstavkov ne povezuje, kot ne povezuje zgodb v celoto.
3. V 2. odstavku pravi, da smo Slovani bolj sočutni in to sočutje ilustrira tako, da človeku rinemo viski. Kdo je tu nor - avtor ali jaz?
4. Tisti del o božičnih lučkah je vsebinsko očitno iz drugega članka.
5. Poznam zgodbo o Kajnu in Ablu, Škarja pa očitno ne, sicer ne bi napisal tele abotnosti: Se je Abelov rod preobjedel daru, s katerim bi moral odgovorno gospodariti? Stavek je tudi v popolnem nasprotju z Mickino teorijo o Ablovem rodu, a ga Micka kljub temu zagovarja.
6. Da ne dolgovezim preveč, preskočim nekaj točk in grem k tistemu, kar me najbolj pogreje. K dvoličnosti. Kot član odprav v gore Nepala, je bil Škarja sam eden tistih, ki najbolj izkoriščajo ljudi, o katerih piše. Nosači do baznega tabora so eni najrevnejših ljudi, ker jih je. Odprave jih najemajo skoraj zastonj. Najemajo otroke od 11, 12 let naprej, da jim nosijo 30 kilske nahrbtnike z opremo, ki jo nosijo ves dan, dan za dnem, celo sezono. Odrasli nosači, moški in ženske, na svojih hrbtih po cel dan nosijo skoraj svojo težo, na koncu dneva zaradi obremenitve ne morejo premakniti glave. In za to delo si ne zaslužijo dovolj, da bi hodili v poštenih čevljih namesto bosonogi ali v cenenih natikačih. Če se poškodujejo ali celo ubijejo, je to njihov problem. Njihove družine so čez noč pahnjene v še večjo revščino. Gospoda, kot je Škarja proti njim, zanje ne poskrbi, ne za njihove družine. To so ljudje, ki so najbolj izkoriščani in on bi potem pisal o tem, kakšsni reveži so? Saj jim ne bi bilo treba biti, če bi jih pošteno poplačali za njihovo delo. Ne govorim o šerpah, ki še vedno nimajo enakih pravic kot zahodna gospoda, ampak o nosačih. On omenja le njihovega sirdarja, ki je glavni šerpa, brez katerega bi se Škarja in vsi drugi ki lezejo na Everest in druge višake v Nepalu, pokakali v hlače, preden bi prišli 10 km od letališča v Katmanduju, gore bi pa opazovali od daleč. Ja, sinu ta glavnega bi pomagal, o tistih na dnu pa samo piše.
1. Že naslov sam nasprotuje vsebini članka. Vsi hitijo drugam, gledat zeleno travo na drugi strani plota, a če prebereš naslov, oni sami uničujejo vse, ker ne vztrajajo doma. Ni pomembno, ali se strinjam ali ne, ampak naslov in vsebina sta v popolnem protislovju. V enem kasnejšem odstavku piše, da bi človek moral ostati svoboden. Torej, naj se odloči, ali naj bo svoboden, ali mora ostati doma. Zagovarjati eno in drugo hkrati ne gre. Ves čas to dvoje meša.
2. Odstavkov ne povezuje, kot ne povezuje zgodb v celoto.
3. V 2. odstavku pravi, da smo Slovani bolj sočutni in to sočutje ilustrira tako, da človeku rinemo viski. Kdo je tu nor - avtor ali jaz?
4. Tisti del o božičnih lučkah je vsebinsko očitno iz drugega članka.
5. Poznam zgodbo o Kajnu in Ablu, Škarja pa očitno ne, sicer ne bi napisal tele abotnosti: Se je Abelov rod preobjedel daru, s katerim bi moral odgovorno gospodariti? Stavek je tudi v popolnem nasprotju z Mickino teorijo o Ablovem rodu, a ga Micka kljub temu zagovarja.
6. Da ne dolgovezim preveč, preskočim nekaj točk in grem k tistemu, kar me najbolj pogreje. K dvoličnosti. Kot član odprav v gore Nepala, je bil Škarja sam eden tistih, ki najbolj izkoriščajo ljudi, o katerih piše. Nosači do baznega tabora so eni najrevnejših ljudi, ker jih je. Odprave jih najemajo skoraj zastonj. Najemajo otroke od 11, 12 let naprej, da jim nosijo 30 kilske nahrbtnike z opremo, ki jo nosijo ves dan, dan za dnem, celo sezono. Odrasli nosači, moški in ženske, na svojih hrbtih po cel dan nosijo skoraj svojo težo, na koncu dneva zaradi obremenitve ne morejo premakniti glave. In za to delo si ne zaslužijo dovolj, da bi hodili v poštenih čevljih namesto bosonogi ali v cenenih natikačih. Če se poškodujejo ali celo ubijejo, je to njihov problem. Njihove družine so čez noč pahnjene v še večjo revščino. Gospoda, kot je Škarja proti njim, zanje ne poskrbi, ne za njihove družine. To so ljudje, ki so najbolj izkoriščani in on bi potem pisal o tem, kakšsni reveži so? Saj jim ne bi bilo treba biti, če bi jih pošteno poplačali za njihovo delo. Ne govorim o šerpah, ki še vedno nimajo enakih pravic kot zahodna gospoda, ampak o nosačih. On omenja le njihovega sirdarja, ki je glavni šerpa, brez katerega bi se Škarja in vsi drugi ki lezejo na Everest in druge višake v Nepalu, pokakali v hlače, preden bi prišli 10 km od letališča v Katmanduju, gore bi pa opazovali od daleč. Ja, sinu ta glavnega bi pomagal, o tistih na dnu pa samo piše.
0
Koga? Škarjo.
Kje? V svojem komentarju v tej temi na tem forumu.
Kako? Zgoraj mi razlagaš o Škarjinem pisanju, ga interpretiraš, še prej praviš, da je dobro branje. Dodajaš še razlago o Ablu, ki pa je on ne dojame, oziroma jo dojema popolnoma nasprotno kot ti in jaz. Iz vsega tega se da sklepati, da podpiraš, oziroma zagovarjaš njegovo pisanje. Več se mi pa ne da.
Kje? V svojem komentarju v tej temi na tem forumu.
Kako? Zgoraj mi razlagaš o Škarjinem pisanju, ga interpretiraš, še prej praviš, da je dobro branje. Dodajaš še razlago o Ablu, ki pa je on ne dojame, oziroma jo dojema popolnoma nasprotno kot ti in jaz. Iz vsega tega se da sklepati, da podpiraš, oziroma zagovarjaš njegovo pisanje. Več se mi pa ne da.
0
Avtor: fghjklčćž
ste ko teleta na poti v klavnicomuuu muuu muuu muuu
Vpijoči v puščavi. Karavane so odkorakale, druge še sedijo v puščavi, kamele pijejo bavarsko pivo, tvojega vpitja pa noben ne sliši. Če bi bil manj prostaški, bi ti mogoče kdo celo kakšno besedo naklonil. Tako pa samo veter tuli in nalaga nove dune.
0
Škarja je pač Škarja, z osnovno idejo se pa strinjam. Pa ne pozabimo ns Kunaverjevo šolo v Manangu.
0
Če ne razumete, kaj je Škarja povedal v pisanju, mi postaja jasno v kakšni dravi živim. Strah me postaja bolj in bolj.
Tisto o Kajnu in Abelju se zdi, da marsikdo ne razume, čeprav je samo figuralna vinjeta.
Vprašati hočem Micko, če morda ve kaj pomenita v raznih jezikih imeni "Kajn in Abelj"
Ker nimam toliko znanja o davnih jezikih sem bila vesela razlage in pojasnil. Se priporočam. (da ne bomo samo o težavah dveh treh osebic tu na čveku razpravljali)
Tisto o Kajnu in Abelju se zdi, da marsikdo ne razume, čeprav je samo figuralna vinjeta.
Vprašati hočem Micko, če morda ve kaj pomenita v raznih jezikih imeni "Kajn in Abelj"
Ker nimam toliko znanja o davnih jezikih sem bila vesela razlage in pojasnil. Se priporočam. (da ne bomo samo o težavah dveh treh osebic tu na čveku razpravljali)
0
Kaj pomenita Kajn in Abel ali kako se imenujeta v različnih jezikih? En odgovor sem ti že citirala iz Wikipedije, drugega ti lahko poiščem, ali si ga pa sama.
Biblija nam je dala ogromno figuralike, ki se uporablja še danes in za katero večkrat niti ne vemo, da izhaja od tam. (Pa če vam je všeč, ali ne. Saphire očitno ni 😉 )
Biblija nam je dala ogromno figuralike, ki se uporablja še danes in za katero večkrat niti ne vemo, da izhaja od tam. (Pa če vam je všeč, ali ne. Saphire očitno ni 😉 )
0
Avtor: Micka
Kaj pomenita Kajn in Abel ali kako se imenujeta v različnih jezikih? En odgovor sem ti že citirala iz Wikipedije, drugega ti lahko poiščem, ali si ga pa sama.Biblija nam je dala ogromno figuralike, ki se uporablja še danes in za katero večkrat niti ne vemo, da izhaja od tam. (Pa če vam je všeč, ali ne. Saphire očitno ni 😉 )
Ups, kje sem pa Saph našla? Nikakor nisem mislila nje (čeprav jo pogrešam), ampak nekoga drugega.
0
Meni je všeč vse duhovno bogastvo, naj se imenuje tako ali drugače, naj bo izvor aod tu ali tam. Vendar še danes poizkušajo zažigati knjige te in oni.
Kdor bi rad izvedel več o Kajnu in Abelju, naj prebere knjigo "Kajn" (Samarago)
Kdor bi rad izvedel več o Kajnu in Abelju, naj prebere knjigo "Kajn" (Samarago)
0
Avtor: Mojcej
Meni je všeč vse duhovno bogastvo, naj se imenuje tako ali drugače, naj bo izvor aod tu ali tam. Vendar še danes poizkušajo zažigati knjige te in oni.Kdor bi rad izvedel več o Kajnu in Abelju, naj prebere knjigo "Kajn" (Samarago)
Te lahko popravim prosim.
Abel in ne Abelj.
0
Če se piše Alel, se izgovori Abeu Če piše Abelj, se izgovori Abel-j mali j. Tako so rekli.
0
Avtor: Jejej Micika
Če se piše Alel, se izgovori Abeu Če piše Abelj, se izgovori Abel-j mali j. Tako so rekli.V slovenščini pišemo Abel.
Pa še o poimenovanjih v različnih jezikih (čeprav mi prej nisi odgovorila)
Kajn in Abel, angleško Cain and Abel (Hebrew: הֶבֶל ,קַיִן Qayin, Heḇel; Arabic: قابيل، هابيل Qabeel, Habeel
0
(Tako te jaz imenujem)
Ne se razburiti. Sem prebrala natančno tvoje pojasnilo.
Zanima me, če veš kaj v posemeznem jeziku pomenijta ta dva imena.
(Angleščina ni zanimiva, ker je čuden, moderen in zverižen jezik. Verjetno se ne boš strinjala z menoj, vendar slediti poti razvoja določenim besedam se v angleščini ne da.)
Ne se razburiti. Sem prebrala natančno tvoje pojasnilo.
Zanima me, če veš kaj v posemeznem jeziku pomenijta ta dva imena.
(Angleščina ni zanimiva, ker je čuden, moderen in zverižen jezik. Verjetno se ne boš strinjala z menoj, vendar slediti poti razvoja določenim besedam se v angleščini ne da.)
0
Če se želiš nasmejati preberi komentarje k sledečemu članku.
Iz komentarjev se vidi, da smo prišli v Slovenijo leta 1991 in ne v šestem stolerju našega štetja. (kristusove ere). Ljudje ne vedo na de zgodovina ni pričela z njihovi starim atijem.
http://www.delo.si/novice/slovenija/ob-ruski-kapelici-pricakujejo-2500-obiskovalcev-in-stroge-varnostne-ukrepe.html Beri komentaje po člankom
Iz komentarjev se vidi, da smo prišli v Slovenijo leta 1991 in ne v šestem stolerju našega štetja. (kristusove ere). Ljudje ne vedo na de zgodovina ni pričela z njihovi starim atijem.
http://www.delo.si/novice/slovenija/ob-ruski-kapelici-pricakujejo-2500-obiskovalcev-in-stroge-varnostne-ukrepe.html Beri komentaje po člankom
0
http://svet24.si/clanek/novice/crna-kronika/5799b74ed37e9/sirska-migranta-umorila-30-letnega-aleksandra Sirska migranta mučila in umorila 30-letnega Aleksandra
0
to nima veze z izbeglicami, to je postranska stvar. Skoraj sta bila že nemca. Tudi nima veze, da sta prosilca za azil. Tudi čistokrvni meci v ekaem procentu zadavijo vsakega ki ima bančno kartico, če ne pove pina.
Talp se poroča, nas je včeraj poučila bivša pooblaščenka za zaščito človekovih pravic.
O pravicah zadfavljenega ni govorila. O tem govorijo na pogrebenm zavodu. Pogovor teče o KO-LI-KO?
SVIN-JA-RI-JA
Talp se poroča, nas je včeraj poučila bivša pooblaščenka za zaščito človekovih pravic.
O pravicah zadfavljenega ni govorila. O tem govorijo na pogrebenm zavodu. Pogovor teče o KO-LI-KO?
SVIN-JA-RI-JA
0
http://www.24ur.com/novice/svet/video-38-letnik-na-frankfurtskem-letaliscu-pretepel-policiste-ker-je-imelo-letalo-zamudo.html po mojem bi ga bilo treba umirit s tableto svinca in ga servirat prašičem
dokler bodo takšne božali, v strahu pred reakcijami fake človekoljubcev, bomo po Evropi imeli sranje
dokler bodo takšne božali, v strahu pred reakcijami fake človekoljubcev, bomo po Evropi imeli sranje
0
to nima veze z izbeglicama, beguncima, migrantima in refridžirejters, ne to je postranska stvar. Skoraj sta bila že nemca. Tudi nima veze, da sta prosilca za azil. Tudi čistokrvni memci v enakem procentu zadavijo vsakega ki ima bančno kartico, če ne pove pina.
Tako se poroča, nas je včeraj poučila bivša informacijska pooblaščenka za zaščito človekovih pravic.
O pravicah zadvljenega ni govorila. O tem govorijo na pogrebenm zavodu. Pogovor teče o KO-LI-KO?
SVIN-JA-RI-JA
Tako se poroča, nas je včeraj poučila bivša informacijska pooblaščenka za zaščito človekovih pravic.
O pravicah zadvljenega ni govorila. O tem govorijo na pogrebenm zavodu. Pogovor teče o KO-LI-KO?
SVIN-JA-RI-JA
0
V Franciji bodo zaradi terorizma ustanovili narodno gardo – predlog identičenu prekopirali od SDS izpred pol leta Majkemi.
0
http://nova24tv.si/aktualno/islamska-sadomazohisticna-psihopatija/ http://nova24tv.si/aktualno/islamska-sadomazohisticna-psihopatija/
0
http://www.24ur.com/novice/svet/muslimani-v-franciji-ne-zelijo-pokopati-terorista-ki-je-ubil-duhovnika.html http://www.24ur.com/novice/svet/muslimani-v-franciji-ne-zelijo-pokopati-terorista-ki-je-ubil-duhovnika.html
0
Muslimani imajo prav. Če je bil zvest vernih mohamedov, bo odletev v nebesa k 72. devicam v naročje. Kar težko delo ga čaka tam gori. Bojim se, da ga bo kap.
0
Evropa je tudi žrtev svojih politikov, od Junckerja, Merklove, Hollanda, Cerarja naprej, ki bodo v nekaj letih uničili vse, kar so generacije politikov ustvarile od 2. svetovne vojne naprej. Evropolitikov ni streznil niti brexit, ki je neposredna posledica nenadzorovanih imigracij v Evropo in nevarovanih meja. Zelo možno je,da bo sledil še kakšen exit, EU pa bo lahko razpadla kot posledica globalistične ideologije, ki ji sledijo v Bruslju.
0
Starši se bojijo za otroke, in starejši ko so, hujše nevarnosti prežijo nanje. Tako se jim zdi.
Starši se bojijo za otroke, in starejši ko so, hujše nevarnosti prežijo nanje. Tako se jim zdi.
Starši se bojijo za otroke, in starejši ko so, hujše nevarnosti prežijo nanje. Tako se jim zdi.
0
Odgovor lahko oddate kot gost. Vgrajena je časovna omejitev 30 sekund za oddajo novega sporočila.
Opozorilo: po 297. členu
Kazenskega zakonika je vsak posameznik kazensko odgovoren za javno spodbujanje sovraštva, nasilja ali nestrpnosti.
10.07.2016 ob 0:03